Informacije

Moderni dizeli - pomodarsto ili potreba?10.07.2007. @ 22:21:05
Galerija slika
Pošaljite komentar


ƈitamo novine, gledamo TV i na sve strane se hvale moderni dizeli kako su ekonomiĆØni, tihi, ne zagaĆ°uju toliko okolinu, imaju puno obrtnog momenta, mirniji rad itd. To je sve istina, ali koliko nam je zapravo dizel motor potreban u naÅ”em liĆØnom automobilu? Da li se danas kupuju jer su u modi ili je to stvarna potreba? Lagano se ljudima menja svest o dizel motorima i sve viÅ”e se prihvataju ovakvi agregati. Sredinom devedesetih poĆØeo je strelovit napredak, te su se kombinacijom intercooler-a, turba i mnogih drugih komponenti performanse dizel agregata mogle uporediti s onim benzinskim. Kako je iskoristivost modernih dizela oko 30%, a benzinaca oko 20%, zakljuĆØujemo da za istu iskoristivost (snagu) dizelu treba manje goriva. Nego, kako u kombinaciji s dizelom idu i sve te sofisticirane i skupe komponente (te ĆØvrÅ”Ć¦i blok motora, jaĆØi menjaĆØā€¦), logiĆØno je da Ʀe i konaĆØna cena automobila biti veƦa. Sada je pitanje da li se zaista isplati kupovati dizel?




O isplativosti se najĆØeÅ”Ć¦e govori kada se godiÅ”nje preĆ°e 20, 30, pa i 40 hiljada km i viÅ”e. Tako bi se nakon 3 godine raĆØunica mogla svesti na nulu, a svaki dodatni preĆ°eni dizelski kilometar prelazi u vaÅ” profit. Nego, da li se godiÅ”nje prelazi 40 000+ kilometara? Dostavnjaci, autobusi, ljudi koji imaju posao udaljen preko 10 kilometara, vikendicu na moru, ljubavnicu u susednom gradu sigurno toliko prevale. Ali, Smart s dizelom? Mini s dizelom?! C1/Aygo/107 s dizelom?! ƈemu to? Ako oni godiÅ”nje preĆ°u 10 000 km - svaka ĆØast. Naravno postoje izuzeci, ali uglavnom oni potvrĆ°uju pravilo. Ti auti nisu namenjeni za takve udaljenosti. Za viÅ”e od 20 000 km sigurno neƦeÅ” kupiti tu klasu. Sve ukazuje na to da je imati dizel ustvari biti u modi. Nije bitno Å”to nije isplativ, glavno da ima promenjivu geometriju turbine, dobro vuĆØe, malo troÅ”i i ima veliki obrtni moment. To Å”to se na poĆØetku plati viÅ”e i Å”to taj novac može iƦi na benzin sledeƦe 3 godine, to nije bitno... Benzinci su definitivno out ovih dana.




Danas se fabrike bore da naprave Å”to bolji dizel. Poveo je Mercedes S 400 CDI, a preuzeo VW sa svojim V10 TDI. To ĆØak i ima smisla: veliki auti - puno kilometara - potrebna velika snaga - smanjimo potroÅ”nju. Medjutim, sada su u igri i Mercedesove studije SL 400 CDI ili SLK 320 CDI triturbo (!!). ƈemu? To je ĆØisto dokazivanje. Umesto da se novac ulaže u sigurnost ili kvalitet, kojima se moderni Mercedesi hvale ali ne pokazuju mnogo toga i u praksi, oni >guraju< sredstva u pomodarstvo. Nije ni ĆØudo da su danas u takvim gubicima. JoÅ” je bolja ova druga krajnost: Å”to manja potroÅ”nja - snaga nije toliko bitna. Recimo, Fiat Panda 1.3 JTD ili 206 1.4 HDi... Istina je, oni troÅ”e 5 do 5,5 litara normalnom i do nekih 7 lit. >suludom< vožnjom. To je, naizgled, malo, ali pravi je problem Å”to oni ne idu s mesta. Odaziv na gas je katastrofalno dug. Samo u neutralu (leru) iz poĆØetnih 800 do 2000 o/min mu treba cela sekunda. Stisnete puni gas. NiÅ”ta. O Pežou 307 1.4 HDi da i ne govorimo. To je stvarno grozno. Medjutim: >Svi imaju dizel, moram ga i ja imati!< je u svesti gotovo svakog ko namerava kupiti auto. Kompanije forsiraju dizel u podruĆØja (klase) gde mu ponekad i nije mesto. Kao Å”to smo veƦ rekli, onaj ko kupuje Mini ili Aygo/C1/107-trio sigurno ne misli prelaziti 40 000 km godiÅ”nje. Ljudi jednostavno vole da daju koju hiljadu evra viÅ”e za sofisticirani agregat koji im se na kraju i ne isplati.




S benzincima se ovih dana gotovo i ne napreduje. ƈast izuzecima - VAG sa FSI-jem, Opel sa Twinport sistemom i Toyota s VVTi ventilima. VeƦina ostalih kao da su odustali od njih. DaimlerChrysler i PSA su veƦ sada odluĆØili da Ʀe se iƦi u razvoj iskljuĆØivo dizel i benzinskih agregata bez namere za razvoj alternativnih pogona. Prosto za ne poverovati! Svi su zakljuĆØili da su elektromotori pogon buduƦnosti. Verovatno je veƦ toliko uloženo u razvoj dizela da im se sad ne isplati menjati apsolutno sve u razvoju, a sada ih drži dobra reputacija proizvoĆ°aĆØa dizel agregata. Dakle, poslednje 2 decenije obeležio je intezivan razvoj dizel motora. Odluku o tome doneli su, pre svih, evropski proizvoĆ°aĆØi na osnovu ĆØinjnice da su dizel motori ekonomiĆØniji u odnosu na svoje Otto-konkurente. Pored nižih troÅ”kova goriva, niža potroÅ”nja znaĆØi veliku prednost i iz ekoloÅ”ke perspektive, jer je oslobaĆ°anje ugljendioksida direktno srazmerna koliĆØini goriva koja se sagori.




UsavrÅ”avanjem sistema direktnog ubrizgavanja dizela doÅ”lo je do spuÅ”tanja potroÅ”nje za dodatnih 15 do 20%, Å”to je razliku uĆØinilo joÅ” izraženijom. No, ubrizgavanje goriva direktno u cilindar sa sobom nosi tehniĆØke probleme koji su se mogli prevaziƦi samo poboljÅ”avanjem efikasnosti rasprÅ”ivanja goriva. Ovo je osnovni razlog iz kog su mlaznice dobile veƦi broj otvora manjih preĆØnika i Å”to su pritisci ubrizgavanja morali biti drastiĆØno poveƦani. Posledica ovakvog pristupa jeste moguƦnost precizne regulacije ubrizgavanja koje rezultuje nižim vibracijama, manjom bukom, ĆØistijim izduvnim gasovima i poveƦanom dinamikom motora. Dakako, to ima i drugu stranu medalje. Tolerancije izrade komponenti za rad sa ekstremno visokim pritiscima morale su biti drastiĆØno sužene, Å”to se negativno odrazilo na cenu. Pored toga Å”to je viÅ”e malih otvora teže (odatle i skuplje) izraditi nego jedan veliki, oni se mnogo lakÅ”e i zaĆØepljuju ukoliko do njih dospe neka neĆØistoƦa. Treba li pominjati kvalitet naÅ”eg euro-dizela..? Važna je i ĆØinjenica da se voda i neĆØistoƦe pod ekstremno visokim pritiscima ponaÅ”aju praktiĆØno kao rezni alati, Å”to dovodi do deformisanja otvora mlaznice i naruÅ”avanja karakteristika dobijenih u proizvodnji. Pored toga Å”to njegovo oslobaĆ°anje utiĆØe na pojavu kiselih kiÅ”a, sumpor negativne posledice svojeg prisustva ispoljava i u samom motoru automobila. Kao Å”to je opÅ”te poznato, on ĆØini sastojak sumporne i sumporaste kiseline koje su priliĆØno agresivne prema delovima motora. Ulje u motoru, izmeĆ°u ostalog, ima zadatak neutralizacije kiselina, ali svako ulje ima samo ograniĆØenu baznu rezervu, pa vremenom i ono postaje kiselo. DospevajuƦi do svih unutraÅ”njih, vitalnih pokretnih delova, ulje postaje veoma opasan prenosnik kiseline.




Iako su benzinski motori automobila odskora takoĆ°e uÅ”li u eru direktnog ubrizgavanja, ovaj koncept joÅ” uvek nije doživao toliko Å”iroku ekspanziju. OgraniĆØavajuƦi faktor je opet neophodan visok kvalitet goriva. U Evropi i Japanu postoji gorivo koje ispunjava trenutno najoÅ”trije norme na tržiÅ”tu ovog derivata nafte. I opet je u centru pažnje sumpor kojeg standardni benzin ima 10 do 15 puta viÅ”e od gornje dozvoljene granice. Sumpor zapravo >ubija< specijalne katalizatore namenjene motorima koji sagorevaju ultra siromaÅ”ne smeÅ”e. Stoga se za GDI, HPi i FSI motore, kao i sve iz te porodice (TFSI, TSI...), preporuĆØuje Benzin super-plus, koji je uglavnom dostupan u zemljama zapadne Evrope ali ne i kod nas. Dok kod nas ne stigne neÅ”to kvalitetniji bezolovni (u rangu ovog super-plus-a), ne možemo dati precizan sud da li je bolji dizel ili benzinac sa direktnim ubrizgavanjem.







Licno nemam niÅ”ta protiv dizelaÅ”a, Å”taviÅ”e, jako mi je drago videti veliki razvoj u bilo kojem podruĆØju, ali forsirati neku priĆØu i neprilagoditi je situacijama (klasama i njihovom namenom), meni je potpuno suluda stvar. JoÅ” su mi manje shvatljivi ljudi koji kupuju Smart CDi (i sliĆØne). Kao Å”to rekoh, ĆØast izuzecima, neki vozaĆØi ne pristaju na kompromise i zaista iz nekih razloga trebaju takvu kombinaciju. Ostatak ĆØini veƦinu, koja takve modele kupuje ĆØisto da bi bili u modi. Po tim podacima dizel je trend - benzincu je odzvonilo. PreporuĆØujem da ipak pažljivo birate, da ne biste za nekoliko godina iza sebe ostavljali crnilo poput hobotnice i bukom budili pola komsiluka. Ipak je to dizel, nije baÅ” tehnoloÅ”ki spejs-Å”atl...



Za viÅ”e informacija o koncepciji modernih dizelskih motora, ĆØitajte OVDE.




Autor teksta: Shele


KategorijaOcena (5 - 10)
UKUPNO0.00