Informacije

Zvuènici09.09.2005. @ 23:39:43
Galerija slika
Poöaljite komentar


Koliko god mo√¶no delovao VaŇ° sistem, koliko god da je efektna i moderna glavna jedinica/plejer i koliko god da je snaŇĺno poja√®alo, niŇ°ta Vam od toga ne√¶e biti bitno ako sistem ne uklju√®uje i pravilno odabrane zvu√®nike. Zvu√®nici su onaj deo audio-sistema za kola koji ne Ň°ljaŇ°ti, nema nikakve efektne lampice i nema dugmi√¶e √®ijim pritiskanjem bi promenili bilo Ň°ta na tom ure√įaju. Zapravo, zvu√®nike √®esto i ne vidimo jer su skriveni iza debelih fabri√®kih zaŇ°titnih mreŇĺica. Ipak, bez njih nema nikakvog audio-doŇĺivljaja u automobilu i zato su jedan od najvaŇĺnijih elemenata ICE (In Car Entertainment) sistema. √ąesto, a posebno √®esto u automobilima u naŇ°oj zemlji, moŇĺemo videti neku od Ň°ljaŇ°te√¶ih glavnih jedinica vrednosti i preko 500 evra koja je uparena sa ili fabri√®kim zvu√®nicima ili sa nekim aftermarket Sonashi-jem ili Roadstar-om. Da se odmah razumemo - fabri√®ki zvu√®nici su generalno vrlo loŇ°i (√®ast izuzecima) i oni bi trebalo biti prva stvar za zamenu. Zvu√®nici su naj√®eŇ°√¶e najjeftiniji (porede√¶i sa ostalim audio-elementima) za zamenu, a √®esto se samom jednostavnom zamenom postoje√¶ih dobije mnogo viŇ°e od o√®ekivanog. Prilikom kupovine novih (aftermarket/custom) zvu√®nika, kupac treba posebno obratiti na nekoliko bitnih stavki koje √¶emo u narednom tekstu bliŇĺe upoznati.


Naravno, osnovno pitanje koje se ovde postavlja je: Na osnovu √®ega je najbolje birati? Pa, postoje dve polazne premise. Jedna od njih jeste - najbolja kupovina je kada kupac ima priliku da na licu mesta posluŇ°a par zvu√®nika. To deluje kao najidealnija varijanta ali ipak nije √®esto tako. Jer, zvu√®nici za kola su vrlo specifi√®ni. Oni se bitno razlikuju od npr. onih koje koristimo u ku√¶i - takvi uglavnom imaju svoje fiksne rezonantne kutije sa kojima izvla√®e maksimum mogu√¶nosti, zatim rade na standardnoj elektri√®noj mreŇĺi sa standardnim naponom koja ima omogu√¶ava zna√®ajno lakŇ°i rad. Sa druge strane, u automobilu veliku ulogu igraju akusti√®ni faktori. Ono Ň°to √®ujete u prodavnici verovatno se ne√¶e poklopiti sa onim Ň°to √¶e te √®uti u VaŇ°em automobilu. Na primer, ogromna je razlika izme√įu dva ista zvu√®nika postavljena u prednjim vratima odnosno dva na zadnjoj polici nekog hatchback modela. U prednjim vratima nema dovoljno vazduha i prostor iza zvu√®nika je zna√®ajno manji nego li onaj pozadi. To bi naravno zna√®ilo veliku prednost u basu, odnosno niskofrekfentnim tonovima u korist zvu√®nika sa police. Zatim, unutraŇ°njost svakog automobila je vrlo -uglasta-, sa mnogo nepravilnih kontura i povrŇ°ina. To sve uti√®e na kretanje zvuka, posebno onih sa visokom frekfencijom. Zato je i pitanje postavljanja veoma vaŇĺno. Ipak, da se vratimo na tematiku odabira. Dakle, lepo je ako kupac ima priliku da √®uje nekoliko razli√®itih zvu√®nika pre nego Ň°to ih instalira u svoja kola. Ipak, to moŇĺe √®esto biti ma√® sa dve oŇ°trice i u kolima se isti zvu√®nik moŇĺe pokazati kao sasvim druga√®iji. Naravno da bi apsolutno najbolja opcija bila kad bi se prvo mogli ugraditi zvu√®nici u automobil, posluŇ°ati, pa tek onda odlu√®iti da li je to sve ok. PoŇ°to je to realno nemogu√¶e, ja bih Vam ipak preporu√®io da se viŇ°e drŇĺite osnovnih numeri√®kih podataka kao relevantnih pokazatelja. Ti pokazatelji su vrlo brojni, ali najbitniji su slede√¶i: maksimalna snaga, realna snaga i minimalna snaga (sve u vatima - W); zatim osetljivost odnosno efikasnost (u decibelima - dB), raspon frekfencija (u hercima - Hz), a na kraju i sam dizajn i koncepcija zvu√®nika (oblik, veli√®ina, Ň°ematika‚Ķ), kao i njihova postavka u automobilu.


Na prvo mesto u gorespomenutim relevantnim pokazateljima sam namerno stavio SNAGU zvu√®nika. Ne iz razloga Ň°to je to najvaŇĺniji podatak za potencijalnog kupca, ve√¶ zato Ň°to je upravo ovaj podatak naj√®eŇ°√¶i u specifikacijama proizvo√įa√®a i najlakŇ°e moŇĺe dovesti do zablude. Snaga zvu√®nika je zapravo samo marketinŇ°ki trik kojim se veliki broj proizvo√įa√®a sluŇĺi - snagu izraŇĺavaju u maksimalnoj -peak power- vrednosti. A to naravno da NIJE relevantan podatak za kupca. Taj podatak ne pokazuje koliko je zvu√®nik glasan i joŇ° manje koliko je kvalitetan, ve√¶ samo koliko maksimalno, U JEDNOM ODRE√źENOM TRENUTKU moŇĺe da primi elektri√®ne energije/snage sa poja√®ala. √ąak ne mora da zna√®i da √¶e svu tu energiju utroŇ°iti za stvaranje zvuka! Zapravo, naj√®eŇ°√¶e se ta energija javi u vidu neke vrste distorzije. Ne moramo biti previŇ°e upu√¶eni da bi razumeli slede√¶e pore√įenje: imamo dva para zvu√®nika razli√®itih proizvo√įa√®a - prvi je Pioneer TS-E1670 sa nekih 200W maksimalne snage, trŇĺiŇ°ne vrednosti od nekih 100-120 evra. Drugi model je Sonashi XY oznake sa tako√įe 200W maksimalne -peak- snage, sa cenom od nekih 5 evra. Nemojte misliti da je tih deklarisanih 200W max snage neka prevara - oba modela zaista mogu da barataju sa tolikom snagom. I Ň°ta Vi mislite, koji je bolji? Naravno‚Ķ E sad, prvi model ne mora biti Pioneer, a ni drugi ne mora baŇ° biti Sonashi‚Ķ I kako u tom slu√®aju videti realnu razliku izme√įu dva modela, a da znate da Vas nisu nov√®ano prevarili? Dakle, videli smo da nam maksimalna snaga ne govori baŇ° mnogo toga, pa stoga idemo dalje. Realna snaga. Velika je razlika izme√įu realne (RMS) i maksimalne (-peak-) snage zvu√®nika. RMS snaga je mnogo relevantniji pokazatelj i govori nam koliko maksimalno KORISNO zvu√®nik moŇĺe iskoristiti elektri√®ne energije sa poja√®ala. Dakle, RMS predstavlja najve√¶u vrednost u vatima koju zvu√®nik moŇĺe da proizvede u zvuk - U KONTINUITETU. To je velika razlika u odnosu na -peak power-, koji predstavlja maksimum u samo JEDNOM trenutku. Samim tim vidimo Ň°to su vrednosti izraŇĺene u RMS vatima mnogo manje nego li -peak power-. Gorespomenuti Pioneer sigurno ima nekih 60ak, dok Sonashi sigurno nema preko 5 RMS W. I Ň°ta sad √®ini tu toliko veliku razliku izme√įu ova dva modela? Pa‚Ķ skoro sve! Po√®ev od materijala, preko koncepcije rada pa do veli√®ine i tehnologije koja je primenjena na odre√įenom modelu zvu√®nika. Iako smo sada uveli i vrlo bitan termin RMS vata, joŇ° uvek nismo pri kraju pri√®e. Po mom subjektivnom miŇ°ljenju, najvaŇĺniji deo pri√®e upravo sledi. A to je - kako zvu√®nik iskoriŇ°√¶ava sve te vate? To jest, Ň°ta re√¶i ako imamo dva zvu√®nika pribliŇĺno istih vrednosti u RMS vatima, ali ipak poprili√®no razli√®itog audio-efekta, odnosno realne snage?


U ovom slu√¶aju se obra√¶amo verovatno najrelevantnijem podatku kojeg potencijalni kupac moŇĺe da ima. To je osetljivost, odnosno efikasnost. Ona predstavlja vrednost izraŇĺenu u decibelima (dB) i govori nam koliko je zvu√®nik GLASAN pri datoj snazi! Taj broj u decibelima √¶e nam re√¶i koliko √¶e efikasno zvu√®nik da -interpretira- vate dobijene sa poja√®ala u realan zvuk. Ova cifra danas varira naj√®eŇ°√¶e izme√įu 80 i 95 decibela, a koliko je bitna govori nam sama √®injenica da sa pove√¶anjem osetljivosti/efikasnosti za samo 3dB pove√¶avamo i realan izlaz (glasno√¶u) zvuka sa zvu√®nika - za duplo! Dakle, zvu√®nik sa 90dB efikasnosti √¶e na jednom istom poja√®alu da zvu√®i dva puta glasnije nego li onaj sa 87dB! Vrlo bitna stavka koju ljudi naj√®eŇ°√¶e previde‚Ķ Ipak, postoje cake i sa ovim pokazateljom. Naj√¶eŇ°√¶e je to ona vezana za razliku izme√įu osetljivosti i efikasnosti, koje smo mi na po√®etku pasusa -strpali- u isti koŇ°. Ova problematika je vezana za standardizaciju merenja ove vrednosti u dB. Postoje nekoliko vrsta/tipova testova za odredjivanje iste i na kojima se ipak mogu dobiti razli√®ite cifre. Jedna od njih je recimo 1 WATT/1 METER, gde proizvo√įa√® meri vrednost u dB sa zvu√®nika, i to na rastojanju od jednog metra pri realnoj snazi od jednog vata. Ovakav na√®in merenja bi pripadao grupi merenja EFIKASNOSTI zvu√®nika i ne moŇĺe nam dati baŇ° preterano precizne rezultate. Jer, problem je u tom jednom realnom vatu. U testu nigde nije naglaŇ°eno (a i zbog razli√®itosti svakog zvu√®nika - nemogu√¶e je) u kom frekfentnom opsegu radi testirani zvu√®nik, odnosno koje je frekfencije odre√įeni zvuk sa testa. Poznato je da niŇĺi, bas tonovi iziskuju viŇ°e snage nego li visoki tonovi i time bi se lakŇ°e -potroŇ°io- onaj jedan RMS vat. Imaju√¶i to u vidu, verovatno ne bismo dobili identi√®ne rezultate (u dB) prilikom merenja, puŇ°taju√¶i na zvu√®nik npr. nekoliko razli√®itih melodija u razli√®ito vreme. Sa druge strane, test koji moŇĺemo nazvati testom OSETLJIVOSTI zvu√®nika jeste npr. onaj u kome se vrednost u dB meri na 2,83-voltnom napajanju poja√®ala sa kojeg puŇ°tamo zvuk na zvu√®nik, i to na rastojanju od jednog metra. DanaŇ°nja poja√®ala vrlo efikasno uspevaju da odrŇĺe svoju autput-voltaŇĺu, tako da je ovo bitno precizniji test. Ali da ne ulazimo preterano u sporednu tematiku, ve√¶ da se pozabavimo nekim primerima‚Ķ JoŇ° na po√®etku ovog teksta sam spomenuo da se jednostavnom zamenom fabri√®kih zvu√®nika (koji su naj√®eŇ°√¶e loŇ°ijeg kvaliteta) sa nekim od novih, dobija veliki skok u pogledu kvaliteta, ali i kvantiteta zvuka u kolima. Tome najviŇ°e doprinosi mnogo ve√¶a vrednost efikasnosti novih zvu√®nika! Dakle, novi zvu√®nici sa velikom efikasnoŇ°√¶u √¶e na istom poja√®alu zvu√®ati neuporedivo bolje i glasnije nego stari zvu√®nici. Ali kako konkretno izra√®unati koliko √¶e drugi zvu√®nik biti efikasniji, to jest - kako na konkretnom primeru izra√®unati koliko √¶e biti -glasan- novi zvu√®nik na istom poja√®alu? Za to postoji jednostavna ra√®unica. Uzmimo na primer gorespomenute Pioneer TS-E zvu√®nike od 200 RMS W, koji imaju vrednost od 92dB (efikasnost od 92dB po jednom RMS vatu sa poja√®ala!). Hajde da ih uparimo sa recimo nekim standardnim poja√®alom glavne jedinice - 25 RMS W po jednom kanalu. Kako je cifra od 92dB na testu dobijena pri jednom RMS vatu, sabra√¶emo koliko puta treba da UDVOSTRU√ąIMO taj jedan RMS vat da bi stigli do onih 25 sa naŇ°eg poja√®ala. 1W x 2 x 2 x 2 x 2 = 16 RMS W. Dakle, √®etiri puta smo udvostru√®ili vrednost od jednog RMS vata da bi stigli do 16 RMS vati. To je joŇ° uvek manje od onih 25, ali ako bi dobijenu vrednost od 16 RMS W udvostru√®ili joŇ° jednom (ukupno pet puta), dobili bi ukupno 32 RMS W. To je sada ve√¶a vrednost od naŇ°eg poja√®ala, dakle vrednost treba traŇĺiti negde izmedju. Ta√®na ra√®unica nam govori da po√®etni 1 RMS W treba udvostru√®iti neŇ°to malo viŇ°e od 4,5 puta da bi dobili vrednost autputa poja√®ala od 25 RMS W. Kako sam joŇ° na po√®etku pasusa rekao - 3dB √¶e udvostru√®iti realnu ja√®inu zvuka. Zato √¶emo onih 4,5 pomnoŇĺiti sa 3 i dobiti kona√®nih 13,5. Na ovu cifru √¶emo tako√įe staviti jedinicu mere u decibelima, jer ona predstavlja realno pove√¶anje zvu√®nog izlaza zvu√®nika sa jednog na 25 RMS vati snage poja√®ala! Dakle, na po√®etnih 92dB efikasnosti doda√¶emo onih 13,5dB (zbog poja√®ala od 25 RMS W po izlazu) i dobi√¶emo ukupan -zvu√®ni- izlaz od 105,5dB po zvu√®niku! Ako ste me pratili do sada, lako moŇĺete videti koliko je ustvari efikasnost zvu√®nika vaŇĺnija od same snage, kako poja√®ala tako i samog zvu√®nika. Ipak je onih 92dB velika ve√¶ina prethodne ra√®unice‚Ķ Dakle, sve ovo moŇĺe da se sumira u slede√¶em: prilikom kupovine traŇĺiti zvu√®nike sa ҆TO VE√ÜOM EFIKASNO҆√ÜU/OSTELJIVO҆√ÜU! Sve preko 90dB je dobro‚Ķ Me√įutim, sam ovaj podatak nam ne moŇĺe re√¶i sve o paru zvu√®nika za koji smo zainteresovani. Efikasnost/osetljivost nam govori samo o kvantitetu, ne i o kvalitetu. Logi√®no je da za napajanje zvu√®nika sa manjom efikasnoŇ°√¶u nam treba mnogo ja√®e poja√®alo. Ipak, to nam i ne govori previŇ°e toga o kvalitetu - na spomenuto poja√®alo sa glavne jedinice moŇĺemo dodati i eksterno poja√®alo ve√¶e snage, koje bi nam bilo dovoljno da obezbedimo dovoljno RMS vata za taj manje efikasan zvu√®nik. MoŇĺda on ipak bude KVALITETNIJEG zvuka od onog sa ve√¶om efikasnoŇ°√¶u‚Ķ sa novim poja√®alom smo osigurali to da √¶e biti jednako glasan (ako ne i glasniji). Ne brinite, kod ovako manje efikasnih a visoko-kvalitetnih zvu√®nika ne moŇĺete pogreŇ°iti - njihova cena je mnogo viŇ°a i obi√®no se radi ili o nekim sabvuferima ili o zvu√®nicima posebnog -opsega-, posebne namene. Visoko efikasni zvu√®nici su obi√®no komercijalniji - komponentni ili dvo/tro-sistemci koje bi snaŇĺnije eksterno poja√®alo uniŇ°tilo.


Kako smo do sada definisali faktore koji uti√®u na kvantitet zvu√®nika (snagu i efikasnost/osetljivost), trebalo bi se pozabaviti i faktorima koji odre√įuju sam kvalitet zvuka. Kao Ň°to spomenuh u prethodnom pasusu, manje efikasan zvu√®nik moŇĺe da bude kvalitetnijeg zvuka od efikasnijeg. Ono Ň°to nam u ovom slu√®aju cifre mogu re√¶i jeste frekfentni opseg koji podrŇĺava odre√įeni zvu√®nik. Frekfentni opseg se izraŇĺava u hercima (Hz) i govori nam koliko niske, odnosno visoke tonove odre√įeni zvu√®nik moŇĺe da proizvede. Dakle, ovo nema nikakve veze sa poja√®alima ili bilo kakvim spoljaŇ°njim faktorima. Ovo je √®isto svojstvo samog zvu√®nika. Naravno, u ovom opsegu je poŇĺeljno da donja cifra (niski tonovi) bude Ň°to niŇĺa, a da gornja (visoki tonovi) bude Ň°to viŇ°a! Ako zvu√®nik ima vrlo nisku donju vrednost u hercima, zna√®i da √¶e reprodukcija bas-tonova biti izraŇĺenija. Isto tako - ako je gornja vrednost visoka, zna√®i da je reprodukcija visokih, piskavih tonova vrlo kvalitetna i izraŇĺena. Frekfentni opseg ljudskog uha je negde izme√įu 20Hz i 20.000Hz, s tim da gornja vrednost opada sa godinama starosti. Ovo moŇĺe biti vrlo bitna stavka pri kupovini jer ako, na primer, u svojoj konfiguraciji u kolima imate odvojen sabvufer koji √¶e Vam proizvodi niske tonove, onda Vam zasigurno ne treba zvu√®nik √®iji √¶e frekfentni opseg biti naglaŇ°eno niskih tonova/frekfencija. Generalno, izbor bi trebao da se svede na zvu√®nike √®iji opseg ipak ide ispod nekih 100Hz (do nekih 50-60Hz bi bilo idealno), a Ň°to se visokih tonova ti√®e tu nema previŇ°e brige. Danas ve√¶ina zvu√®nika podrŇĺava vrlo visoke frekfentne vrednosti; bitno je samo da ta vrednost ne ide preko ljudskog opsega jer je to onda bespotreban utroŇ°ak snage. Dakle, ovaj podatak bi trebao da Vam pruŇĺi dobar uvid u to da li odre√įeni zvu√®nik moŇĺe dobro ili ne da reprodukuje visoke ili niske tonove. Pored svega spomenutog, treba ipak znati neŇ°to i o samim osobinama i tipovima zvu√®nika. Jer onda i samim pogledom na odre√įeni zvu√®nik moŇĺete zaklju√®iti kako bi se on eventualno ponaŇ°ao u VaŇ°im kolima. Opet √¶u se nakratko vratiti na fabri√®ke. Oni su uglavnom vrlo jednostavnog dizajna i naj√®eŇ°√¶e su -punog opsega-. To zna√®i da izvor zvuka dolazi iz samo jedne ta√®ke i samim tim mu je frekfentni opseg vrlo ograni√®en. Primenom dvosistemskih zvu√®nika taj opseg se zna√®ajno opravlja, jer se sada zvuk javlja iz dve ta√®ke. Jedna moŇĺe biti iskoriŇ°√¶ena za viŇ°e, a druga za niŇĺe tonove - bukvalno dva manja zvu√®nika u okviru jednog. JoŇ° bolje ako je trosistemski. Zapravo, po nekom mom miŇ°ljenju, za manje pare je idealno kupiti trosistemski zvu√®nik! U tom slu√®aju imamo prirodnu podelu na niske (~24 - 160Hz), srednje (500 - 2.000Hz) i visoke (6.000Hz +) tonove. U poslednje vreme su sve √®eŇ°√¶i √®ak i √®etvorosistemci, ali oni i nisu baŇ° najsre√¶nije reŇ°enje jer im taj -√®etvrti sistem- predstavlja duplirani visokotonac (-tweeter-) ili pak -midrange- (srednji tonovi), koji bi samo bespotrebno troŇ°ili vate. Pored ovih all-in-one (sve u jednom) sistema zvu√®nika, postoje i neŇ°to skuplji, komponentni zvu√®nici. Oni su zapravo odvojeni bas (niski tonovi) i tweeter (visoki tonovi), koje vi dalje postavljate u VaŇ° automobil po Ňĺelji. Dve su velike prednosti komponentnih. Prva je ta Ň°to visokotonac moŇĺete pozicionirati po Ňĺelji, a opŇ°te je poznato da visoki tonovi imaju vrlo direktan smer kretanja. Dobrim pozicioniranjem tweeter-a (direktno ka -sluŇ°aocu-) se moŇĺe mnogo dobiti na kvalitetu finalnog zvuka! Druga prednost komponentnog sistema jeste opet vezana za odvojeni visokotonac. Naime, ako vaŇ° trosistemski all-in-one zvu√®nik sluŇ°ate vrlo glasno, blizu maksimuma, dolazi do tendencije uticaja velikih vibracija basa na manje srednje i visokotonce. Dakle, kada kod ovakvih zvu√®nika bas -oŇ°ine-, onda se trese sve i tako se stvara manja distorzija na manjim tweeter-u i midrange-u. Kod komponentnog je to sve odvojeno i nema nikakvog uticaja jedno na drugo! Danas na trŇĺiŇ°tu ima podosta zvu√®nika komponentnog tipa, tako da je i taj segment sada zna√®ajno komercijalizovan. Ipak, nije ni to najidealnije reŇ°enje - najbolje je kada bi za svaki osnovni deo frekfentnog opsega postojao po (bar) jedan par zvu√®nika. Dakle, poseban za visoke, poseban za srednje i poseban za niske tonove. Uz savrŇ°enu konfiguraciju/postavku ovih zvu√®nika, kao i odgovaraju√¶a visokokvalitetna poja√®ala i predpoja√®ala sa ekvilajzerima, u automobilu moŇĺe se dobiti idealna i viŇ°e nego dovoljno glasna audio-postavka! Ipak, koliko para toliko i muzike, tako da ova zadnja varijanta predstavlja samo san za ve√¶inu ljudi sa naŇ°ih prostora‚Ķ


Mislim da sam ovim tekstom pokrio otprilike sve Ň°to je relevantno za pravilnu kupovinu zvu√®nika za automobil. Ipak, naposletku uvek ostaje ona pri√®a o akusti√®nosti odre√įenog modela automobila i pitanje postavke zvu√®nika. Ako mislite da izdvojite neŇ°to viŇ°e novca za VaŇ° ICE sistem, onda je generalni stav o postavci zvu√®nika slede√¶i - najidealnije je prednje zvu√®nike postaviti dole, odmah pored stopala (na -kickplate-). Dalje, napred tweeter-e ne treba stavljati suviŇ°e visoko, najbolje bi bilo na samu komandnu tablu i to direktno okrenuti ka -sluŇ°aocima-. Zadnji zvu√®nici nikako ne bi trebali da idu na zadnju policu, posebno ne kod trovolumenskih/sedan limuzina! Ako je ikako mogu√¶e, ugradite ih na zadnja vrata, odnosno panel ispod prozora na zadnjim sediŇ°tima; i to opet nek bude komponentni sistem sa tweeter-ima na vratima, odmah ispod samog prozora. Neka zadnja polica bude rezervisana za sabvufer free-air tipa, po mogu√¶stvu dva ista! Isto tako dobra varijanta je jedan bandpass ili jedan (ili dva) aktivna tube-tipa (-bazuka-) sabvufera u samom prtljaŇĺniku. To bi sve idealno kompletiralo vrhunski audio-ICE sistem i uz adekvatan izbor samih zvu√®nika (i ostalih komponenti) moŇĺe da bude √®ak i takmi√®arski! Ipak neki realniji sistem bi, barem po postavci, morao da teŇĺi gorespomenutom, a realno je i da sa mnogo manje para moŇĺe da se napravi veoma dobar izbor.


KategorijaOcena (5 - 10)
UKUPNO0.00