Informacije

Eksterna pojacala10.07.2005. @ 14:19:34
Galerija slika
Poaljite komentar
Reprint od 06.02.2004.


Ako zelite da u vasem automobilu imate dobru muziku, muziku koja ce se umnogome razlikovati od vecine drugih audio-sistema koji se mogu naci u automobilu, onda je mozda i najbitnije imati dobro pojacalo. Mozete imati bilo koji plejer, bilo kasetas ili CD, ali on jednostavno ne moze da napravi ni priblizno kvalitetan i snazan zvuk kao sto to cini dobro pojacalo. U kombinaciji sa kvalitetnim, ali i pravilno i pazljivo odabranim zvucnicima, Vase vozilo mozete pretvoriti u pravu pokretnu diskoteku. Da li cete odabrati ovaj ili onaj model plejera i nije presudno, jer je njihov autput danas uglavnom slican. Naravno, treba gledati koji je brend u pitanju, jer ipak razlika izmedju jednog Sonashi-ja i, recimo, Kenwood-a je prevelika – za plejer je najbitnije da zvuk koji proizvodi bude sto kvalitetniji, bez mnogo ‘noise’-a. Danas uglavnom koristimo digitalnu tehnologiju kako svuda, tako i u kolima, pa i to dodatno olaksava posao, odnosno doprinosi kvalitetnom finalnom sound-u.


Kada smo odabrali plejer, ili ako ga vec posedujemo a zelimo da unapredimo nas audio-sistem u automobilu, prvo sto cinimo je odabir pojacala. Na osnovu tipa pojacala cemo kasnije konfigurisati zvucnike i sve ostalo. Odabir pojacala mora obavezno da bude pazljiv, precizan. Iz istog se nikada ne moze izvuci maksimum mogucnosti, tako da mi tezimo da iskoristimo sto vise od onoga sto se pruza. Kada se pazari citav “muzicki paket”, onda je najbolje da sve bude od istog proizvodjaca, jer je ipak svaki od tih proizvoda (plejeri, zvucnici, pojacala…) testiran na nekom drugom proizvodu, ali iste kuce. Ipak, to nije presudno. Uglavnom je presudna igra brojki. Poslednjih godina u svetu se belezi sve vise slucajeva destrukcije uredjaja zahvaljujuci neznanju korisnika istih. Dakle, neko uzme snazno pojacalo i instalira ga svoj recimo postojeci sistem, odnosno poveze ga sa postojecim, slabijim zvucnicima - zvucnicima, koje ce to pojacalo sprziti ‘in no time’! Takodje se moze desiti da se i pojacalo sprzi (na istom primeru), tako da je to jos gora solucija. Slican rezultat se dobija kada uparite recimo standardno, slabasno, dvoizlazno pojacalo sa 500 RMS vati ozbiljnog sabvufera. Ponekad greska moze biti jednostavno u neznanju, ali isto tako lako se covek moze i prevariti. Naime, poslednjih godina je prisutan trend kod proizvodjaca da na svoje proizvode (konkretno pojacala) vrlo signifikantno ispisuju njihovu maksimalnu snagu. Ok, pa sta je tu lose? Lose je to sto se vrlo lako mogu pomesati babe i zabe prilikom poredjenja snage pojacala sa zvucnicima. Postoje dve osnovne vrste iskazivanja snage pojacala – putem RMS-a ili njihovog opsteg maksimuma, odnosno ‘peak power’-a. Mnogi su upoznati sa cinjenicom da se npr. na otvorenom trznom centru, aka “buvljaku”, moze pazariti recimo sobni tranzistor snage jedno 400 vati. Na istom mestu zapravo mozete pazariti i nesto iz ‘Sonashi’ ranga muzickih uredjaja za kola i pritom se prijatno iznenaditi kad vidite da vas novi trosistemski zvucnik ima bezmalo 300 vati! Fazon je u tome sto ta cifra predstavlja maksimalnu snagu koju U MOMENTU moze da isporuci pojacalo spomenutog tranzistora, odnosno maksimalnu snagu koju U MOMENTU moze da primi i pretvori u zvuk (kako god on zvucao…) spomenuti zvucnik. S druge strane, izrazavanje snage u RMS standardu je mnogo realnije i konkretnije, jer broj RMS vati je maksimalna snaga koju uredjaj moze da primi (bilo pojacalo ili zvucnik) U KONTINUITETU. Prakticno, na tom odredjenom maksimalnom broju RMS vati mozete slusati muziku do sutra ako hocete, dok kod ‘peak power’-a brojka predstavlja snagu koja se samo u jednom kratkom trenutku moze reprodukovati – odredjena bas sekvenca ili neki specifican visoki ton. Na slici koja prati ovaj deo teksta vidimo novo pojacalo iz Sony X-plod serije, koja ima jasno ispisan ‘peak power’. Tih 1000W su ustvari tek nekih 165W u RMS-u, po izlazu (x2). Takodje, proizvodjaci mogu da vrse merenja snage svojih proizvoda na razlicitim voltazama – 100 RMS vati izmereno na 12-ovoltnom sistemu je jace nego li 100 RMS vati na standardnom, 14,4-voltnom sistemu. Ovo se u poslednje vreme intenzivno resava uvodjenjem odredjenih standarda u merenju snage uredjaja, konkretno pojacala. Bilo kako bilo, mora se voditi racuna pri kupovini, a to i nije toliko tesko uz samo malo paznje i znanja.


Hajde sada da se blize upoznamo sa standardnim pojacalima. Naravno, svi znamo da pojacala sluze da povecaju izlaznu snagu (W) ka zvucnicima, prouzrokujuci tako izuzetno poboljsanje kvaliteta i jacine zvuka. Dakle, izlaze postojeceg plejera cemo povezati sa pojacalom, koje se dodatno ‘puni’ strujom iz akumulatora, odnosno elektricnog sistema vozila i tako omogucava dolazecem audio-signalu povecanje snage i, na kraju, jaci zvuk iz zvucnika koji su povezani sa autputom pojacala. Danas se uglavnom proizvode plejeri sa cetiri izlaza. U principu se mogu iskoristiti i sva cetiri izlaza i povezati sa pojacalom, ali bi to znacilo da u kolima mozete imati maksimum 4 zvucnika, jer se pojacala ne najcesce ne prave sa vise od 4 izlaza, barem ne u komercijalne svrhe. Usled ove cinjenice, prilikom povezivanja plejera sa pojacalom i pojacala sa zvucnicima, prave se odredjene kombinacije. Tako, na primer, mozemo iskoristiti samo dva izlaza sa plejera koja cemo povezati sa pojacalom. Tako cemo moci da povezemo par slabijih zvucnika na sam plejer, dok ce basovi i snazni multi-way zvucnici biti pod kontrolom pojacala. U prethodnom poglavlju sam spomenuo sabvufer od 500 RMS vati. Niski tonovi (basovi) “traze” dosta snage, pa tako ova cifra ne predstavlja neku izuzetnu jacinu za ‘sub’. Ali, mnoga pojacala cak i zbirno ne mogu da postignu 500 RMS vati, tako da odmah mozemo zaboraviti kombinaciju jakih standardnih zvucnika sa nekim slicnim sabvuferom. U ovakvom slucaju se izlazni kanali pojacala spajaju i celokupna snaga se koristi za rad ‘sub’-a. Ako zelite ozbiljan “suspension-killer” bas, onda cete najverovatnije morati cak da kombinujete dva ili vise pojacala u jednom sistemu – samo jedno i to vrlo snazno ce biti potrebno za pravilan rad spomenutog ‘subwoofer’-a, a njegov pravilan rad je od izuzetne znacajnosti, kao sto smo i naveli u pocetku price… Dakle, pojacalo barata sa velikom kolicinom elektricne energije i njen “tok” kroz elektricno kolo pojacala se meri u amperima. Takodje, veoma bitna brojka kada se radi o pojacalu jeste i otpor elektricnog kola. To je otpor koji izrazava neku vrstu prepreke nesmetanom kretanju struje kroz kolo i, kod ovakvih audio-sistema je uglavnom velicine 4 oma. Ova velicina je vrlo bitna za zvucnike, mada je ona danas uglavnom standardizovana – naime, ako imamo zvucnike koji podrzavaju struju sa 4 oma i na njih povezemo bilo koje pojacalo, takvi zvucnici ce “traziti” mnogo manju kolicinu elektricne energije i imace kvalitetniji zvuk na odredjenom nivou snage od, recimo, zvucnika koji podrzavaju 8 oma. Dalje, svako pojacalo se sastoji od nekh svojih osnovnih delova. Mozemo izdvojiti na primer: bass-boost, crossover-e, kapacitor (akumulator) i autpute.

Bass-boost predstavlja, u stvari, mogucnost da pojacalo poveca kolicinu niskih frekfencija ka autputu (ili autputima) sve u cilju iskoriscenja mogucnosti sabvufera. Dakle, ako imate sabvufer u svom in-car audio sistemu, pojacalo cete podesiti tako da se na odredjenom kanalu (gde se nalazi ‘sub’) potenciraju iskljucivo niske frekfencije, sa centrom negde izmedju 40 i 90 Hz. Ova funkcija predstavlja direktnu kontrolu Vaseg sabvufera, jer se podesavanjem uvek moze dobiti ono sto od Vase muzike zelite. Crossover je jedan od najvaznijih delova pojacala. Postoje dve vrste crossover-a: interni i eksterni. Izmedju njih postoji velika razlika, pa ih neki i ne zovu istim imenom. Zapravo, eksterni crossover se moze montirati pre inputa ili nakon autputa pojacala i on omogucava pravilan raspored snage na sve potrebne zvucnike. Sta da se radi kada imate jedan ‘subwoofer’ i par snaznih, multisistemskih zvucnika koji moraju dobijati snagu iz pojacala? Za takav poduhvat vam treba tri izlaza, i bez crossover-a biste morali da sve zvucnike rasporedite na cetiri izlaza pojacala. U tom slucaju bi Vam jedan izlaz ostao neiskoriscen, pa bismo imali distorziju u zvuku, to jest snaga ne bi bila pravilno rasporedjena. Crossover sa dva ulaza (za pojacalo sa dva izlaza) i tri izlaza se montira nakon autputa pojacala i resava problem! Funkcija internih crossover-a je nesto drugacija. Interni crossover-i sluze za selekciju frekfencija koje se salju ka odredjenim zvucnicima. Sta to znaci? Pa, ako imamo sabvufer u sistemu, zelimo da do njega uglavnom dolaze odredjeni nivoi frekfencije – niski, jer bas ne trazi vise. U pojacalu postoje odredjene crossover tacke, koje predstavljaju odredjenu granicu nivoa frenkfencija za odredjeni kanal, koje se podesavaju, i tako ne dozvoljavaju prolaz nizim (ili visim) frekfencijama od te zadate granice (u Hz). Dakle, ove tacke predstavljaju svojevrstan filter frekfencija. Uz njihovu pomoc, dobijamo kristalan zvuk sa nasih zvucnika – sabvufer dobija sav bas, dok visokotonci dobijaju sve potrebne visoke tonove. Odavde vidimo da funkcija pojacala nije samo u obezbedjivanju ekstra snage, vec i u aranziranju tonova u cilju sto savrsenije reprodukcije sa zvucnika, jel.. Vec sam spomenuo da korisnik moze sam da podesi ove crossover-e i on to cini ili potpuno manuelno ili uz pomoc postojecih fabrickih podesavanja, odnosno ‘preset’-a. Kapacitor, odnosno ‘akumulator’, kao sto mu i samo ime kaze, akumulira odredjenu kolicinu elektricne energije koja konstantno prolazi kroz pojacalo. Pojacalo mora da poseduje ovaj bitan deo jer on delom razdvaja elektricni sistem vozila sa pojacalom – u slucaju trenutne potrebe za vecom kolicinom elektricne energije (npr. snazni udari basa iz sabvufera), pojacalo ce se prvo ‘obratiti’ kapacitoru, pre nego sto ce iskoristiti struju iz sistema automobila i tako dovesti eventualno u pitanje pravilan rad ostalih elektricnih uredjaja u vozilu. Kako i interni, tako postoje i eksterni kapacitori, koji se povezuju sa elektricnim kablom pojacala pre samog inputa. Sto se autputa pojacala tice, postoje tri osnovne vrste istih: integrisana kola, bipolarni tranzistori i najmoderniji “Metal Oxide Semiconductor Field Effect Transistors”, poznatiji pod skracenicom MOSFET. Integrisana kola su karakteristicna samo za autpute manje snage, tako da ih sada eventualno mozemo pronaci na nekim starijim modelima kaset./CD plejera. Kazem starijim jer ovaj tip autputa pojacala ne moze da kontrolise vecu snagu od, recimo, 20 RMS vati po kanalu. Druga dva tipa autputa su mnogo naprednija i izdrzavaju mnogo vecu snagu, i to posebno MOSFET. Oni nalaze primenu i na novijim ‘in-dash’ plejerima, koji sada imaju i preko 25 RMS vati po kanalu, a rade sjajno i na eksternim pojacalima, o kojim mi danas pricamo, snage vece i od 200 RMS vati po kanalu!! Ne dajte se zbuniti kada kazem za ‘in-dash’ plejere da imaju i preko 25 RMS vati po kanalu – gotovo svi proizvodjaci danas na svoje plejere stavljaju natpise tipa ‘4x45W’, ‘4x50W’ pa i vise… To je sve iskazano u ‘peak power’-u, dakle ekvivalentna snaga u RMS-u za recimo pojacalo 4x50W bi bila oko 22-23 vata po kanalu. Ovde se necemo dalje udubljivati u tematiku autputa, jer je sve nadalje nekomercijalna nauka i brojke. :)


Na pocetku price o eksternim pojacalima sam rekao da nijedno pojacalo ne moze da ispuni 100% svojih mogucnosti. Na osnovu brojnih faktora se snaga, koja ulazi u pojacalo, moze rasipati. Na osnovu ove cinjenice, pojacala se ravrstavaju u nekoliko klasa. Tako imamo 4 osnovne klase – klasu A, klasu AB, klasu D i klasu T. Prva (klasa A) je karakteristicna po tome sto pruza gotovo savrsenu cistinu, odnosno kvalitet zvuka, ali njena mana je preveliko zagrevanje sistema. Konfiguracija tranzistora (autputa) postavljenih u pojacalu doprinosi izuzetnom zagrevanju cak i kada sistem nema audio-signal! Zbog ove cinjenice, u svetu prakticno ne postoji eksterno pojacalo klase A, vec su to uglavnom hibridi klase A i klase AB. klasa AB je najrasprostranjenija na svetu i velika vecina korisnika pojacala koristi upravo nju. Ona predstavlja neki vid kompromisa visokog kvaliteta zvuka klase A i mnogo manjeg zagrevanja pojacala. I ovu klasu karakterise zagrevanje kada audio-signal nije prisutan, ali je to na mnogo manjem nivou. Klasa D se uglavnom koristi samo za “napajanje” sabvufera – karakterise je velika distorzija zvuka, tako da se ovo pojacalo apsolutno ne moze koristiti za srednje i visokotonce. Njoj u korist ide izuzetna efikasnost; zatim cinjenica da mnogo manje elektricne energije prolazi kroz ovakvo pojacalo nego li npr. kod klase AB, pa tako faktor zagrevanja mozemo odmah eliminisati. Ljudsko uho ne moze primetiti distorziju pri niskim frekfencijama, pa je zato ova vrsta pojacala savrsena za ‘sub’-ove. Na kraju, klasa T predstavlja kombinaciju klasa AB i D, tako da u ovom slucaju imamo prednosti prve (kvalitet zvuka) i druge (nema preteranog zagrevanja) klase, respektivno. Pojacala klase T mogu da proizvedu i 2 do 4 puta vise snage od klase AB, ali su zato i mnogo skuplja.


Sad, posto smo se malo blize upoznali sa standardnim tipovima eksternih pojacala, prelazimo na prakticnu stranu price, a to je – sta traziti pri kupovini? Markama pojacala se ovde necemo baviti, jer se nikad ne zna kako ce da se “upare” odredjeno pojacalo sa odredjenim sistemom zvucnika… Generalno, morate znati sta zelite. Kupite pravo pojacalo koje ce odgovarati Vasem postojecem, odnosno planiranom audio-sistemu u automobilu. Nemojte stedeti par stotina dinara radi kupovine pojacala koje nece moci da “odradi posao”. Tada postoji mogucnost da izgubite mnogo vise… Ako zelite da “pojacate” samo par zvucnika ili ‘single-subwoofer’, onda trazite dvokanalno pojacalo (dva autputa). Ona su i jeftinija i, u ovom slucaju, efikasnija. Slicno ovome, ako zelite da pojacalo regulise rad par zvucnika i jos plus sabvufer (‘single’ ili dva manja), onda se odlucite za cetvorokanalno. Ako ce Vam na pojacalo biti prikljucen samo jedan snazni sabvufer, razmisljajte i o mono-pojacalu. Takvo poseduje samo jedan izlaz i podeseno je iskljucivo za rad ‘subwoofer’-a. Ovakvo pojacalo u klasi D (ako imate nesto vise para pri ruci…) ce da razbija prozore na obliznjim zgradama sa adekvatnim ‘sub’-om. Uglavnom svi noviji ‘in-dash’ plejeri imaju odgovarajuce ‘preamp’ autpute, kojima se umnogome olaksava instalacija pojacala. Ali, na primer, kod fabricki ugradjenih audio-uredjaja (plejera) ovakav izlaz ne postoji i tada se ili mora kupovati dodatni adapter, ili pojacalo koje ima ‘speaker-level’ inpute, odnosno inpute koji odgovaraju i fabrickim audio-uredjajima. Pored svih ovih navedenih stvari, zeleo bih i da ukazem na vaznost pravilne instalacije pojacala. Vrlo je bitno gde ce te pozicionirati Vase pojacalo, dakle na nekom stabilnom i ravnom mestu. To su uglavnom ili gepek ili pozicija ispod sedista. Pored pozicioniranja, postoji jos veliki broj faktora koji mogu uticati na pravilan rad. Zato je vrlo bitno da, pored pravilne kupovine, nadjete i strucno lice koje ce pojacalo i pravilno ugraditi.