Ubedljivo najprodavaniji svetski automobil je doživeo svoju novu generaciju. Iako je bila pod velikim znakom pitanja, nova Toyota Corolla je ipak doèekala svoju desetu (evropsku) generaciju. Model Auris, koga je naša Speed Industry ekipa veæ imala na opsežnom testu, preti da u potpunosti nasledi Korolu u C-segmentu tržišta, ali bi bilo zaista šteta ugasiti model koji je još od 1966. godine sinonim za besprekorno kvalitetan proizvod. Ideja Japanaca je bila da transformišu ovaj automobil iz dosadnog i anemiènog u moderno i atraktivno koncipiran proizvod. Tržišna analiza je pokazala da kupci Korole postaju sve stariji, a i sam tržišni udeo se rapidno smanjivao iz godine u godinu, iz generacije u generaciju. Zato je došao novi Auris, kao potpuno >sveža krv< u gamu. Heèbek modeli sa troje i petoro vrata nose ovaj naziv, dok je ime Corolla ipak ostalo rezervisano za sedan varijantu (èetvoro vrata). Po logici stvari, zakljuèili biste da je Corolla ponovo ona dosadnija varijanta, ali nemojte to reæi dvaput. Nova, deseta generacija jeste konzervativnija od Auris-a, ali je realno mnogo bolja od svih dosadašnjih modela i predstavlja pravi novitet ove kompanije. Nova Toyota Corolla se, posredstvom zvaniènog uvoznika ove marke za Srbiju – firme >Toyota Srbija<, našla i na našem Speed Industry testu, pa æemo mi pokušati da damo svoj sud o tome koliko je novi model zapravo dobar.




Javnost je veæ postala naviknuta da Tojota, kada lansira novu generaciju Korole, kupcima ponudi sve moguæe karoserijske verzije. Naravno, one bi se sve bazirale na istoj platformi i praktièno bi sve to bili potpuno identièni automobili. Potpuno je drugaèija prièa sa ovim novim modelima i sada je Auris jedna, a Corolla sasvim druga prièa. Corolla je jedan veliki i moderan porodièni automobil, reklo bi se idealan u svojoj klasi. Još na zvaniènoj prezentaciji ovog modela zapitali smo se kako æe se ne mnogo veæi, ali skuplji Avensis izboriti sa ovim modelom i da li æe Corolla možda preuzeti njegove kupce? Nakon ove test vožnje sigurni smo da neæe, ali æemo razloge izložiti na samom kraju ovog teksta. Logièno je i pomisliti tako nešto imajuæi u vidu dimenzije nove Korole. Dužina je preko èetiri i po metra, širina 1,76, a visina 1,47 m. Definitivno u skladu sa Avensis-om, ali ujedno i sa svim ostalim novijim modelima iz C-segmenta. Tu bismo kao prvog favorita izdvojili Volkswagen-ov model Jetta, koji se takoðe može pohvaliti poveæim gabaritima. Oni su èak i cenovno slièni, što æe reæi da je Corolla sada zaista postala nešto skuplji automobil. Ipak, razlika u ceni izmeðu nove i prethodne generacije nije tolika kolika je u onome šta za te novce dobijate. Pre svega, dakle, dobijate jedan znaèajno veæi automobil.




Ako velièinu povežemo i sa specifiènim stajlingom karoserije, stav iz sledeæe reèenice ima smisla. Nova Corolla izgleda kao da je pravio Amerikanac! Možda je to i deo nove strategije globalnih Tojotinih automobila, pošto æe se slièna Korola nuditi i na azijskom i australijskom tržištu. Amerikanci æe svoju verziju èekati do poèetka 2008. godine i pretpostavljamo da æe i ona biti veoma slièna našoj, evropskoj. U svakom sluèaju, nisu samo gabariti specifièni, veæ i oblici branika, robusnost itd. Za razliku od ranije, ovaj model nije nezavisno raðen u Tojotinom evropskog razvojnom centru u Francuskoj. Ipak, daleko od toga da to kupcima sa našeg kontinenta može zasmetati. Nova Corolla možda nije najlepši automobil koji ste ikada videli, ali poredivši je sa prethodnim generacijama, sigurno je najbolja u poslednjih petnaestak godina. Zasluge uglavnom idu robusnom prednjem delu, èija specifièna igra oblika i površina idealno formira jednu markantnu celinu. Nije to nikakav dizajnerski poduhvat, ali jednostavno izgleda veoma efektno i, što je najbitnije, komercijalno. Svima æe se svideti. Sa strane je karakteristièna visoka linija prozora, viša nego kod Auris-a. Površine su ravne, èiste, bez bog-zna-kakvih zaštitnih lajsni; branici sa strane su smešteni veoma duboko u krilima oko toèkova, a meðuosovinsko rastojanje je takoðe izraženo (2600 mm). Sve to utièe na formiranje jedne efektne slike ovog automobila. Naravno, kako smo veæ i navikli, kvalitetan posao je pokvaren izgledom zadnjeg dela, što je sada veæ tradicionalno za Tojotu... Detalj izboèenih zadnjih (ali i prednjih) svetala ostaje nejasan, dok specifièno useèen treæi volumen (prtljažnik) i amerièki naglašen zadnji branik jednostavno ne idu jedno uz drugo. To je razlog zašto æete na bilo kakvom Tojotinom promotivnom materijalu ovaj automobil videti uglavnom spreda.




Sa druge strane, u enterijeru nema veæih grešaka. Iako poprilièno lièi na ono što možete videti i u Auris-u, tu ima nekoliko detalja koji poboljšavaju ukupnu sliku. Na primer, kabina Korole poseduje pepeljaru i posebnu kaseticu gde možete staviti mobilni telefon. Iako se svi proizvoðaèi uglavnom hvale neverovatnom ponudom i ukupnim volumenom raznoraznih pregrada, kaseta, fioka itd., uglavnom se ne ispunjavaju neki osnovni zahtevi veæine kupaca. Izmeðu ostalih, to su i ova dva pomenuta. Pored toga, tu su i standardne duple kasete ispred suvozaèa (nažalost, bez moguænosti hlaðenja), džepovi u vratima i oni mali sa obe strane centralne konzole, držaèi za èaše itd. Dakle, inženjeri su imali u vidu da je Corolla pre svega namenjena porodicama. Sa aspekta vozaèeve pozicije, situacija je bolja nego kod Auris-a. Prvo tu je preglednost, a drugo – veæi komfor. Vozaè lakše može kontrolisati poziciju zadnjeg dela vozila, iako ima i taj treæi volumen o kojem mora misliti, a napred je tabla sa mnogo kraæim rastojanjem od šoferšajbne, tako da je preglednost korektna. Što se komfora tièe, na njega dramatièno utièe veoma koristan naslon za ruke izmeðu prednjih sedišta. On može da se pomera èak i napred-nazad, pa tako vrlo lako možete podesiti optimalnu poziciju, kako bi vam ruka bila što bliža menjaèu. Naravno, unutar naslona može stati dosta potrebnih (i nepotrebnih) sitnica, što samo poveæava njegovu korisnost.




Kada kažemo da je Corolla unutra bolja od Auris-a, ne mislimo i da je lepša. Jednostavno, iako lièi, tabla je nešto jednostavnija, bez raznoraznih efektnih detalja poput vertikalne ruène koènice ili menjaèa na centralnom grebenu. Jedino što je u potpunosti identièno su specifièni pokazivaèi brzine i obrtaja, koji su veoma efektni. Pored toga, tu se nalazi i digitalni pokazivaè preostalog goriva, kao i detaljan bord-kompjuter. Kada smo veæ kod ovog kompjutera, moramo istaæi jednu zamerku na njegove komande. Jedini tasteri sa kojima se njime upravlja jesu oni na samim pokazivaèima. Iako na volanu postoje neiskorišæene pozicije za tastere, oni su ipak smešteni na ovu vrlo nepristupaènu lokaciju. Volan tako poseduje samo komande za limitator brzine i audio-ureðaj. Ovaj ureðaj nam je poznat iz Auris-a, pa stoga ponovo reèi hvale na njegov raèun. Pušta i MP3 i WMA format na diskovima, pa je vrlo praktièan za duža putovanja. U Sol verziji opreme imali smo i automatski klima-ureðaj, koji reguliše samo jednu zonu. Dok o kvalitetu izrade zaista nemamo potrebe da prièamo, reè-dve o komforu za putnike. Velika karoserija, naravno, povlaèi i dosta prostora unutra, ali ne koliko i kod Auris-a! Vidi se da ja ovaj model raðen po principu >inside-out<, jer je Corolla ipak nekako skuèenija. Opet, prostora ima dovoljno i te razlike se uglavnom vide na zadnjoj klupi i prostoru za noge putnika pozadi. Sedišta su veæ viðena – tvrda, ali lepo profilisana i udobna u vožnji. Na kraju, prièa se uvek završava prtljažnikom, koji ima velikih 450 litara zapremine i moguænost obaranja sedišta. Vrlo korisno za prevoz dugaèkog tereta.




Sada nešto konkretnije o našem test-vozilu. U nomenklaturi Tojote postoje uobièajeni nazivi za linije opreme, a to su Terra, Luna i Sol. Èak i najsiromašnija Terra ima sve što vam je potrebno, ukljuèujuæi klimu, podizaèe i radio-CD. Meðutim, kao i kod Auris-a, tako je i ovde još uvek topla preporuka verzija Sol, koju smo i mi imali na testu. Kada veæ kupujete novi automobil, dodajte još malo novca za vrlo korisnu opremu koju ovaj paket sadrži. Pre svega to je >keyless-entry<, odnosno korišæenje automobila bez kljuèa. Kljuè vam ostaje u džepu i nema potrebe da ga ikada vadite. Senzori vas prepoznaju i otkljuèavaju vrata kada približite ruku bravi, odnosno dozvoljavaju startovanje motora jednostavnim pritiskom na dugme. Pored toga, Sol poseduje i za duga putovanja korisni tempomat, automatske brisaèe i svetla, grejanje prednjih sedišta... Dalje, pregršt vazdušnih jastuka i svi elektronski sistemi aktivne bezbednosti (ABS, BA, TRC i VSC) osiguraæe vaše putovanje. Najkorisniji meðu njima je VSC (>Vehicle Stability Control<), kojeg u nižim paketima opreme možete nabaviti za 650 evra. Kao i uobièajeno, lista opcionala je kod Tojote vrlo mala i ona obuhvata metalik boju (400 €), zvuène zadnje parking senzore (500 €), navigacioni sistem sa ekranom osetljivim na dodir (2,500 €) i H.I.D. ksenonska svetla.




Nakon što pritisnete kvaèilo i pokrenete motor putem START/STOP tastera, u pogon puštate jedan od èetiri agregata koji su dostupni za novu Korolu. Dva su dizeli – mali 1,4 D-4D sa 90 i jaèi 2,0 D-4D sa svih 126 KS. Dva su i benzinci (1,4 sa 97 KS i 1,6 sa 124 KS), od kojih je ovaj veæi potpuno nove koncepcije sa DualVVT-i sistemom i od njega se oèekuje da bude nosilac prodaje. Automobil sa tim motorom smo mi imali na ovom testu, a interesantno je da smo isti imali i u Auris-u. Tako možemo da uporedimo kojem modelu on bolje leži. Neæemo vas previše držati u neizvesnosti – Corolla je bolje okruženje za ovaj agregat. Nije to velika razlika, ali 100 kg manje mase (ukupno 1250 kg) ove limuzine je presudilo. Do maksimalnih 195 km/h stiže mnogo brže nego Auris. Bolje je i ubrzanje, ali i manja potrošnja, iako zvanièni podaci to ne kažu. Ono što je pak zanimljivije od toga jeste drugaèije ponašanje u vožnji, što potvrðuje stav da je ovaj model raðen na svom posebnom podvozju. Vrlo okretan, vrlo siguran i krajnje udoban – barem u nekoj normalnoj vožnji. Ovaj automobil æe vam jasno staviti do znanja da nije sportski i to ponekad nelogiènom intervencijom VSC kontrole stabilnosti, ali i >ludaèkim< zanošenjem zadnjeg dela. U okvirima normalne vožnje je besprekoran, posebno pri veæim brzinama, na šta utièe i vrlo nizak koeficijent otpora vazduha od samo 0,28 Cx. Prednji McPherson i torziona osovina pozadi èine proveren recept za udobnu vožnju, dok sva èetiri diska i najnovija generacija ABS sistema omoguæava besprekorno i efikasno koèenje. Za Tojotu je veæ uobièajeno da je veoma tih automobil, što se može reæi i za Auris, ali i za novu Korolu. Model koji smo mi imali na testu je odlièan izbor, ukoliko ne prelazite više od 20-25 hiljada kilometara godišnje. Samo u suprotnom je investicija od dodatnih nekoliko hiljada evra u skuplji 2,0 D-4D dizel isplativa i opravdana.




Ovo je definitivno najbolja Toyota Corolla koja je ikad sišla sa proizvodnih traka i vredna je poveæanja cene u odnosu na prethodnu generaciju. Ipak, to je opet izvesno poveæanje cene i nismo sigurni koliko je to održivo, posebno imajuæi u vidu da se ovaj model uglavnom neæe prodavati na nekim veæim zapadnoevropskim tržištima, veæ na ovim poput našeg siromašnog. Na poèetku smo mislili da je skuplja Avensis limuzina ugrožena sa pojavom ove Korole, ali sada mislimo obrnuto. Cena nije toliko manja u odnosu na Avensis i više je prednosti na strani starijeg brata. To je nekako manje >namenski< automobil od Korole, ima ozbiljnije motore i bolje ogibljenje. Prednost novijeg modela može biti uglavnom njegov svežiji izgled i pojava, mada sa cenom od 23.500 (koliko sa svom opremom i PDV-om košta naše test vozilo) on dobrano zalazi u kategoriju D-segmenta (srednje klase).

Toyota Corolla – by MUNGOS!


Ma jel znate vi šta je uopšte Corolla? Nisam ni ja mnogo pametan, da ne mislite drugaèije, pogledao sam, i ispostavilo se da su to latice cveta odnosno >kruna< na kojoj se one nalaze sve skupa. Now, hows that for a ghay name? Kažu ljudi da se Tojota ne kupuje zbog dizajna ... boy, are they right! Pouzdana >mašina< oèigledno kod ovog japanskog proizvoðaèa nije povezana sa dobrim izgledom. A pošto znamo da je Tojota uvek dobar auto (tehnièki), jasno je da je vizuelni dojam na lestvici nisko. Ustvari, pre svega, moram vam isprièati anegdotu o malom Sreti (ime odabrano radi zaštite prave osobe). On vozi Corollu, onu jednu generaciju sa poèetka dvehiljaditih godina, i jedna od glavnih fora povezanih sa tim automobilom jeste dizajn njegovog zadnjeg dela, koji izgleda kao da ste fantastièni Akord primakli visokoj peæi i ostavili ga preko noæi, pa je sva plastika i metal poèela da se topi. Naravno, i nova Korola prati tu tradiciju. Prednji deo zaista izgleda efektno, pomalo maèkasto i >besno< ali zadnji ... Zadnji deo izgleda kao da su mali i vredni japanci kupili od italijana dizajn automobila i rekli >A ne, ovo ništa ne valja, mi japanci znamo dizajn mnogo bolje, sad æemo mi to da doradimo...< i onda uzeli najveæi èekiæ kojeg su mogli da naðu u radionici. Nije to TOLIKO ružno, postoje mnogo gori modeli, ali nije ni posebno prijatno za videti. Šta više, kada sam ja >snimio< novu Korolu, upitao sam glavnog urednika ovog sajta šta æe ta neka starija amerièka Korola kod nas na tržištu, i ispostavilo se da je to ustvari neka nova >globalna< Corolla, naravno uraðena u mnogome po amerièkim >mi volimo velike branike< standardima.

No, dosta o dizajnu. Corolla iznenaðuje u odnosu na pomalo neobièni Auris, kada su u pitanju pregrade za sitnice. Naime, pregrada je na pretek i i sve te sitnurije koje sa sobom vuèete mogu se staviti na raznorazna mesta, što je za mungosa kao što sam ja jako važno pitanje. Komandna tabla slièna je Aurisu i >izbaèeni< pokazivaèi još uvek su dovoljno atraktivni, pa se sa te strane enterijeru zaista nema šta puno zameriti. I iako sam u proteklih nekoliko meseci provozao više automobila nego èitavog života do tada, sa Corollom nisam imao prilike da se detaljnije upoznam pa æu komentarisanje tehnièkog dela prièe ostaviti kolegi uredniku!